Balkan
Zakon o izbrisanim
Novi zakon o "izbrisanima", koji je slovenački parlament usvojio pre tri dana, "nikome ništa ne poklanja - ni odštetu, ni državljanstvo ni izborno pravo", već samo daje mogućnost dobijanja stalnog prebivališta, rečeno je Tanjugu u Ministarstvo unutrašnjih poslova Slovenije. "Radi se samo o davanju mogućnosti ljudima, kojima je protivustavnim brisanjem iz evidencije, pre 18 godina, napravljena šteta, da urede svoj status, odnosno dobiju stalno prebivalište", navedeno je u odgovoru. U Sloveniji je 26. februara 1992. godine "izbrisanih" bilo 25.671. Radi se o ljudima kojima je tog datuma istekla važnost prijave o stalnom boravku. Zakon sadrži i nove uslove za davanje stalnog boravka i deci izbrisanih, rođenih posle 25. juna 1991. godine, kada je Slovenija istupila iz sastava bivše SFRJ. Traženje odštete je pitanje koje se ne reguliše ovim zakonom, već ga je moguće ostvariti kroz sudski postupak, objašnjavaju zvaničnici ministarstva. Onima koji žele da podnesu zahtev za dobijanje dozvole stalnog boravka u Sloveniji, novi zakon daje rok od tri godine i precizira da će svaki zahtev biti rešavan pojedinačno. Pošto su neki od "izbrisanih" već rešili pitanje stalnog boravka u Sloveniji ili dobili slovenačko državljanstvo, računa se da će svoj status sada pokušati da reguliše ukupno oko 13.000 ljudi. U MUP-u Slovenije priznaju da su "izbrisani" izgubili neka socijalna prava, da su neki od njih napustili Sloveniju ali i da je bilo onih koji su bili prisiljeni da odu.
