Naslovna
Grej: Srbija će u budućnosti morati da se oslanja na sopstvene kapacitete
"Kreditni rast" je prošlost
Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej izjavio je juče da je vreme kada je Srbija zasnivala svoj rast na pozajmicama od međunarodnih finansijskih institucija i velikom prilivu direktnih stranih investicija prošlo i da će u budućnosti morati više da se oslanja na sopstvene kapacitete. Grej je drugog dana Biznis foruma na Kopaoniku istakao da će međunarodni kreditori i dalje biti prisutni u Srbiji, ali na nižem nivou nego u prošlosti, kao i da će priliv investicija biti manji, iako će Srbiji i dalje biti potrebni strana tehnologija i znanje. On je naglasio da je prošlo vreme kada je pozajmljivanje sredstava vodilo ka rastu javne potrošnje u Srbiji, jer će u budućnosti morati više da se štedi, da bude više izvoza i "grinfild" investicija. Srbija će morati da nastavi rad na unapređenju poslovnog okruženja radi privlačenja stranih investitora, kao i na reformi javnog sektora, posebno u oblasti obrazovanja, inače neće biti konkurentna, upozorio je Grej. Svetska banka je u Srbiji podržala dva toka reformi - unapređenje poslovnog okruženja i reformu javne potrošnje, naveo je on. Grej je ocenio da je najveća snaga Srbije u tome što postoji snažna vizija Vlade Srbije usmerena ka Evropi i tržišnoj ekonomiji, odlučna posvećenost projektima i stručnost vlade i poslovne zajednice, koja je na vreme počela da se priprema za dolazak krize. Kao slabosti Srbije Grej je naveo neusklađenost različitih strategija i mnoštvo suprotstavljenih ciljeva, kao i manjak kapaciteta za primenu i realizaciju određenih projekata. Tanjug
Đelić: Model razvoja pre krize neodrživ
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je juče da model razvoja Srbije, koji je važio do početka svetske krize, nije više održiv, jer se u okviru njega od kredita finansirala potrošnja, koja je zatim išla u povećanje uvoza. Đelić je istakao da Srbija mora da ima razvoj zasnovan na dugoročnoj štednji i preciznijim instrumentima u socijalnoj politici. On je istakao da je protiv linearnih povećanja izdvajanja iz budžeta, jer to sužava prostor za investicije, ali da je pobornik dodatnih socijalnih davanja. Prema njegovim rečima, potrebne su investicije u sektore koji će proizvesti izvoz.
