Svet
U sezoni poreza građanima Sjedinjenih Američkih Država stižu nova upozorenja
Raste "industrija" prevara i nitkovluka
Sudeći prema upozorenjima koja građanima SAD ovih dana stižu sa najrazličitijih zvaničnih ili poluzvaničnih adresa, tekuća sezona obračuna i plaćanja poreza, istovremeno je i sezona maksimalne mobilizacije i ekstremno žive aktivnosti najrazličitijih sajber-kriminalaca i prevaranata. Otuda i pitanje koje u velikoj meri obeležava svakodnevicu običnih ljudi i oko kojeg se i uz pomoć medija na sve strane gradi široki odbrambeni front ukratko glasi – kako da utvrdite da li neki od brojnih pošiljalaca od kojih svakodnevno dobijate i-mejl poruke pokušava da vam ukrade samo novac ili i identitet.
Da je u pitanju potencijalna krađa, ukoliko vam se nudi nešto što niste tražili, a što vam inače treba, u to čini se ne treba sumnjati. Naročito ako je reč o porukama koje stižu na "autentičnim" memorandumima kompanija, sa tobože zvaničnih e-mail adresa državnih službi i posebno o onim sa logom IRS-a, tojest američke poreske službe. Jer, ta se služba sa građanstvom uglavnom ne dopisuje. Posebno ne elektronskom poštom. Ono što ima da kaže, ona naime, svojim potencijalnim sagovornicima uglavnom "zakuca" na vrata ili saopšti u direktnom kontaktu. Takoreći u četiri oka i unutar četiri (državna) zida.
U svakom slučaju, iz upozorenja kojima obiluju ovdašnji mediji može se zaključiti i da su metode sajber prevaranata prilično jednostavne, pa zato i teško prepoznatljive. Najčešće, oni prosto nude pomoć u rešavanju nekog problema, što u ovom konkretnom slučaju znači u obračunu poreskih obaveza, realizaciji prava na povraćaj poreza i refundiranju najapsurdnijih mogućih troškova. Ono što zauzvrat traže je plaćanje izvesnih, nekad i minimalnih troškova posredovanja, ili uobičajene cene po zvaničnom tarifniku poreskih savetnika ili računovođa – ali uz dostavljanje izvesnih ličnih informacija zbog čije dalje moguće (zlo)upotrebe gubitak novca u ovakvim transakcijama, zapravo predstavlja najmanji problem.
Jer, cilj prevare je uglavnom dokopati se nečijeg broja socijalnog osiguranja i na osnovu njega, recimo, dobiti posao, ostvariti pravo na povraćaj poreza ili prosto pod tim brojem prijaviti vlastiti prihod, što stvarnom vlasniku potom može da proizvede čitav niz komplikacija i troškova. Bilo da je prijavljen prihod veći ili manji od njegovog.
Kako god bilo, analitičari ocenjuju da je enormni porast broja prevara ove vrste, koji se beleži od početka prošle godine, kao i prevara u vezi sa zapošljavanjem, direktna posledica posrnule ekonomije i činjenice da očajnički tražeći posao ili bilo kakve finansijske olakšice ljudi mnogo lakše nego inače postaju žrtve "sajber nitkovluka". S druge strane, takođe zbog produbljivanja krize i rasta nezaposlenosti, u tu vrstu aktivnosti koja, kako kažu, dobija razmere čitave jedne nove "industrije" uključuje se i sve veći broj ljudi koji su do nedavno imali regularne poslove i nisu bili u sukobu sa zakonom, pa ih je stoga teže i otkriti. Ukratko, činjenicu da razne federalne službe gotovo iz dana u dan javnosti upućuju zvanična upozorenja i konkretna uputstva za zaštitu od "skemova", mnogi tumače kao dokaz više da "industrija prevara" beleži rast kakav ostale industrije i dalje samo priželjkuju.
